Misija OEBS-a promoviše zaposlenje osoba sa invaliditetom

Afredita Gashi, majka dvoje dece, u tišini završava svoj treći i poslednji radni dan u opštinskom odeljenju za obrazovanje u Lipljanu, na centralnom Kosovu. Ona je jedna od 80 osoba sa invaliditetom koje su se pridružile inicijativi koju je preduzela Misija OEBS-a na Kosovu i kancelarija kosovskog premijera od 17. do 19. oktobra, kako bi mogućim poslodavcima pokazali svoje veštine.

„Tokom mog celog života ovo su jedina tri radna dana“ – ističe Aferdita. „Bilo je divno. Ljudi u opštinskom odeljenju za obrazovanje su me dobro prihvatili i odnosili se prema meni sa poštovanjem“ – dodaje ona.

Stereotipi i diskriminacija  

Aferditin nedostatak je nije sprečio da u potpunosti ispuni svoje zadatke na radnom mestu, ali u društvu u kojem su stereotipi još uvek jaki a nezaposlenost oko 40 procenata, ljudi sa invaliditetom se veoma često ne posmatraju kao kandidati za zaposlenje.

„Diskriminacija i nedostatak mogućnosti za zaposlenje su sudbina ljudi sa invaliditetom“ – kaže Afrim Maliqi, iz lokalne ne-vladine organizacije HandiKOS. „Oko 150.000 ljudi na Kosovu imaju različite invaliditete ali dele isti žig i diskriminaciju. Pristup radnom mestu za njih je i dalje izazov.“

Aferditin suprug je takođe osoba sa invaliditetom a uzeli su se kada je ona imala 22 godine. Oni i njihovo dvoje dece žive od mesečnih primanja u iznosu od 90 eura. Aferdita je prema tome pokušala da iskoristi ovu retku priliku najbolje što je umela. „Srela sam se sa nekoliko direktora škola i pokusala da lobiram za sebe“ – rekla je ona. „Imam završenu samo srednju školu ali sam spremna da učim. Posao je moja jedina želja.“

Traganje za održivim rešenjem

Valbona Demarku, savetnica za ljudska prava pri Misiji OEBS-a na Kosovu objašnjava ulogu Misije. „Oktobar je mesec za jačanje nivoa informisanosti o zaposlenju osoba sa invaliditetom. Prošle godine, mi smo ovaj mesec obeležili zapošljavanjem osoba sa invaliditetom na jedan ili dva dana uglavnom u OEBS-u.

Ove godine, OEBS je proširio svoje aktivnosti i u projekat uključio i lokalne institucije. „Želeli smo da lobiramo kod što većeg broja mogućih poslodavaca. Povezali smo se sa lokalnim institucijama i uspeli da u ministarstvima i lokalnim opštinama zaposlimo više ljudi barem na tri dana.“

Ipak, pažnja je sada posvećena tome da pravni okrivi uzmu u obzir prava i potrebe ljudi sa invaliditetom. Misija je bila deo radne grupe koje je pregledala zakon za slepe i osobe sa oštećenjima u vidu i trenutno pomaže pregled programa za upotrebu jezika gluvo-nemih u institucijama na Kosovu.

„Postojanje zakonodavstva koje predviđa minimalan broj zaposlenih osoba za invaliditetom u civilnoj službi i koje obavezuje institucije na centralnom i lokalnom nivou da se brinu o njihovim potrebama je od suštinske važnosti za ohrabrivanje društvene inkluzije.“

Dalje mogućnosti

Armend Ademi, osoba sa slušnim nedostatkom iz Prištine, star 24 godine, kaže da će sprovođenje programa jezika gluvo-nemih u institucijama na Kosovu doprineti poboljšanju u njegovom svakodnevnom životu. „Komunikacija za mene u ovom trenutku predstavlja problem. Ukoliko želim da odem do opštine zbog dokumenta ili da posetim doktora, moram da imam nekoga pored sebe ko će da prevodi sve vreme“ – ističe on.

Ademi je jedna od 20 osoba koje su tri dana radile u Misiji OEBS-a i ima planove za buduću profesiju. „Želim da postanem asistent u specijalnoj školi za gluve osobe u Prizrenu, koju sam i ja pohađao.“ On dodaje da svaki razred treba da ima jednog asistenta koji pomaže profesorima koji ne znaju jezik gluvo-nemih dovoljno dobro kako bi preneli svoje poruke učenicima.

Dermaku dodaje, da ona zna da su tri radna dana kratak period da bi se doprinelo poboljšanju života ljudi sa invaliditetom. Međutim, ona najavljuje dalju podršku. „Nastavićemo da im pomažemo u traganju za poslom. Tokom 2012. godine organizovaćemo različite obuke za njih, obuku kako da napišu CV, pripreme se za intervju, razviju veštine prezentiranja kao i kako da tragaju za poslom.“

„Pregledanje zakonodavnih akata i osiguravanje da onu uzimaju u obzir potrebe ljudi sa invaliditetom ostaje jedan od naših prioriteta“ – zaključuje ona.

Napisali Mevlyde Salihu