Избори у Босни и Херцеговини били су конкурентски, али су остали у сјенци забринутости због неуспјешних реформи и реторике која изазива подјеле, кажу међународни посматрачи.

САРАЈЕВО, 3. октобар 2022 – Општи избори у Босни и Херцеговини били су добро организовани и конкурентски уз поштовање основних слобода током кампање. Међутим, неуспјели реформски напори, широко распрострањено неповјерење у јавне институције и реторика која изазива етничке подјеле и даље обиљежавају изборно окружење, рекли су међународни посматрачи у данашњој изјави.

Заједничка посматрачка мисија Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ODIHR), Парламентарне скупштине ОЕБС-а (ПА ОЕБС), Парламентарне скупштине Вијећа Европе (ПССЕ), Парламентарне скупштине НАТО-а (ПА НАТО) и Европски парламент (ЕП) су утврдили да законски оквир чини одговарајућу основу за одржавање демократских избора.

Избори су одржани у позадини текуће политичке блокаде и општег разочарања политичким естаблишментом, уз блокирање неких кључних институција. Највеће странке на власти често су користиле реторику која изазива етничке подјеле као стандардни облик расправе. Кампања је уопштено била мирна, међутим, посматрачи су примијетили случајеве притиска на запослене у јавном сектору. Сам процес на дан избора био је углавном миран, иако је било неких инцидената који су нарушавали процес гласања на бирачким мјестима и око њих. Иако је примијећено да се процедуре гласања углавном поштују, тајност гласања често је била угрожена, а било је и случајева да су неовлаштене особе пратиле бираче и помагале већем броју бирача. Посматрачи су на бројним мјестима и негативно су оцијенили поступке пребројавања, углавном због процедуралних неправилности.

„Озбиљни напори да се успјешно управља овим изборним процесом требају бити пропраћени сличним напорима да се ријеши континуирани политички застој који и даље нарушава стварни демократски развој овдје,” рекао је Пасцал Ализард, специјални координатор и шеф краткорочних проматрача ОЕБС-а. „Очито је свеукупно разочарање политичким естаблишментом, али примијетио сам напоре неколико кандидата са позитивном визијом будућности и жељом да покрену политичке и социоекономске промјене у земљи, што је позитиван тренд на који потичем новоизабране представнике“.

Ограничења права да се постане кандидат на темељу етничке припадности и пребивалишта противна су и начелу општег и једнаког права гласа, и међународним стандардима за демократске изборе. Пресуде Европског суда за људска права и државног Уставног суда против дискриминацијске природе ових ограничења остају неспроведене.

„Сада, када су грађани Босне и Херцеговине гласали, политичари и политичке странке би то требало да виде као мандат да раде за будућност своје земље и перспективу европских интеграција”, рекао је Стефан Шенах, шеф делегације ПССЕ. „Посебно је важно млађој генерацији бирача дати осјећај да је њихова будућност унутар властите земље. Зато је битно премостити јаз између различитих етничких група. Требало би бити довољно да се сваки грађанин Босне и Херцеговине идентификује као такав без потребе за даљњим навођењем“.

Учинковитост законског оквира нарушавају бројни недостаци, а неуспјели преговори између политичких странака оставили су га без потребних реформи. Ипак, законске измјене од 27. јуна додале су важне заштитне мјере попут дефиниције говора мржње, забране злоупотребе државних ресурса од стране званичника и повећања новчаних казни за прекршаје повезане с изборима. Међутим, чињеница да су промјене уведене тако близу избора значила је да се сви механизми провођења нису могли у потпуности успоставити. Даљње промјене најављене на дан избора нису биле предвидљиве у вријеме гласања, остављајући и бираче и кандидате у погледу око пуног утицаја гласања у кантолној скупштину.

„Чини се да су капацитети за управљање изборним процесом успостављени реалтивно добро у Босни и Херцеговини“, изјавила је Ирене Караламбидес, шеф делегације ПС ОЕБС-а. Али стварно повјерење у демократске процесе ће вјероватно остати привидно све док државне структуре не буду одговорне за вољу народа, а не за укоријењене интересе политичких странака“.

Уз неколико значајних изузетака, жене нису биле истакнуте у кампањи, а кандидаткиње су биле честа мета увреда и исмијавања на друштвеним мрежама. Дуготрајни родни стереотипи остају, а уложени напори да се повећа активно учешће жена на изборима били су недовољни.

„Јуче смо посматрали свеукупно добро организоване и конкурентне изборе, упркос веома различитим визијама будућности Босне и Херцеговине. Сусрели смо се са анкетарима, углавном млађе популације и већином су биле жене, коју су били посвећени спровођењу неометаних избора. Видјели смо како грађани праве свој демократски избор“, рекла је Мими Кодхели, шеф делегације ПС НАТО. „ Данас, грађани ове земље с правом очекују да ће изабрани политичари преузети одговорност и власништво за будућност своје земље као и за добробит свих грађана, за сигурну и безбједну земљу, за помирење, за друштвени, економски и демократски напредак“.

Изборна администрација вишег нивоа уживала је повјерење изборних актера и управљала изборима ефикасно и транспарентно. Међутим, постојало је мало повјерење у бирачке комисије због широко распрострањених оптужби да су неке политичке странке мјењале позиције како би контролисале бирачка мјеста на дан избора.

„Ови избори су одржани у амбијенту изазовних унутрашњих и међународних околности“, рекао је Андреас Сцхиедер, шеф делегације ЕП. „Жалимо што је високи представник наметнуо промјене у посљедњем тренутку. Сада након избора, Европски парламент позива на несметано формирање владе и на брзу имплементацију свих утврђених реформи, укључујући и оне изборне, у складу са одлукама локалних и међународних судова. Нема времена за губљење“.

Недостатак јавне дебате и употреба реторике која изазива подјеле, што се такође огледа у ограниченом и пристрасном извјештавању медија, смањили су могућност бирачима да донесу савјестан избор на дан избора. Недавни случајеви клевете покренутих против новинара, сјаберан напада усмјерених на истакнуте медијске куће као и застрашивање и узмениравање новинара створили су радно окружење политичког притисак или чак прогона.

„Надгледање медија, које је спровела мисија, зкључила је да је извјештавање већине медија о кампањи било значајно ограничено“, рекао је амбасадор Петер Тејлер, шеф посмтрачке мисије ODIHR. „То је даље одражавало подјелу по етничким линијама и политичку припадност. Као резултат тога, бирачи нису имали потпуне и непристрасне информације када су одлучивали за кога да гласају. Избори нису једнодневни догађај. У наредним данима, наставићемо са посматрањем постизборног развоја како бисмо могли да направимо свеобухватну процјену читавог изборног процеса.“

Међународна изборна посматрачка мисија за Опште изборе у Босни и Херцеговини имала је укупно 467 посматрача, сачињена од 332 ODIHR распоређена експерта, дугорочних и краткорочних посматрача, 84 парламентарца и службеника ПС ОЕБС-а, 23 из ПССЕ, 16 из ПС НАТО и 12 из Европског парламента.

За више информација молим вас контактирајте:

Катја Андрусз, ODIHR: +48 609 522 266 или [email protected]

Анна Ди Доменико, ПС ОЕБС: +45 60 10 83 80 или [email protected]

Кристина Кастагноли, ЕП: +32470880872 или [email protected]

Богдан Торцаториу, ПССЕ: +387 62522009 или [email protected]

Хенрик Блидал, ПС НАТО: +32 474 844015 или [email protected]