Tolerancija je bitna! Mladi ljudi na Kosovu razbijaju predrasude
Izgradnja odnosa i pomirenje u društvima nakon konflikta nikada nije laka. Ni Kosovo nije izuzetak. Odnosi između etničkih grupa i dalje su krhki i osetljivi, i često je neophodno naporno radili kako bi se veze uspostavile i poboljšale.
Situacija je naročito puna izazova kada se radi o mladim osobama. Odvojeni obrazovni sistemi, različiti jezici i nedostatak zajedničkih aktivnosti ograničavaju njihovu interakciju i mogućnosti da se bolje upoznaju.
„Takvo okruženje pogoduje izgradnji stereotipa, predrasuda i može da izazove dalje podele među različitim etničkim grupama koje žive na Kosovu,“ – istakao je Nikola Petrovski, viši savetnik za ljudska prava pri Misiji OEBS-a na Kosovu.
Promene na terenu
„Mi u Misiji smatramo da postoji potreba da se dalje poboljšaju među-etnički odnosi na Kosovu. Prisutan je nedostatak komunikacije i direktnog kontakta između različitih zajednica, i to mora da se promeni,“ – dodaje Nikola.
Po njemu, direktan rad sa mladim ljudima je jedan od načina da se takva situacija prevaziđe, da se saslušaju njihova mišljenja i pozovu institucije, kako na lokalnom tako i na centralnom nivou, da uzmu u obzir njihove ideje i predloge, i da pripreme aktivnosti koje unapređuju odnose među zajednicama i dijalog.
Među-etnička saradnja
Četiri opštine iz gnjilanskog regiona potpisale su 2013. godine deklaraciju o među-etničkoj saradnji, dok su ove godine još tri opštine uključujući Klokot, Štrpce i Uroševac preduzele istu obavezu.
Nikola se nada da će sve opštine na Kosovu pratiti korake koje su načinile sedam opština iz gnjilanskog regiona, imajući u vidu da je podrška institucija od suštinske važnosti za sveobuhvatan proces pomirenja.
Predrasude postoje, kao i načini da se one prevaziđu
Pokušavajući da okupi mlade osobe iz različitih zajednica, Misija je u avgustu 2015. godine organizovala omladinski kamp u Rugovskoj klisuri. Više od 30 mladih ljudi učestvovalo je u kampu, debatama i aktivnostima, otvoreno razgovarali o među-etničkim odnosima i razmišljali kako se oni mogu poboljšati.
„Ukoliko želimo bolju budućnost, za nju moramo zajedno da radimo,“ – istakla je Valdete Osmani, 23, studentkinja iz zajednice kosovskih Aškalija, iz Uroševca i jedna od učesnica kampa.
Mladi koji su učestvovali na OEBS-ovom omladinskom kampu priznali su da obično nemaju prilike da se druže i okupljaju sa svojim vršnjacima iz drugih zajednica.
Luka Dogančić, 18, je kosovski Srbin i dolazi iz Štrpca. Njegov glavni izvor informacija o drugim zajednicama je internet a ne direktni kontakti, i dopala mu se činjenica „da su se svi okupili zajedno na istom mestu.“
U prošlosti sam bio u kontaktu sa Albancima, ali po prvi put upoznajem nekog ko je Aškalija. Što više učimo jedni o drugima to je bolje. Siguran sam da našao nekoliko prijatelja ovde i nadam se da ćemo ostati u kontaktu.
Valdete je rekla da je glavna poteškoća bila pronaći zajednički jezik kako bi komunicirala sa ostalim vršnjacima. Neki su govorili engleski, neki nisu. „Na kraju smo koristili govor tela i uspeli smo da se sporazumemo.“ Pre dolaska u kamp, Valdete je takođe mislila da su Srbi zatvoreni i da nisu voljni da se druže.
Blerina Nazifi, 18, kosovska Albanka, studentkinja matematike iz Uroševca, tokom kampa najviše je volela debate koji su promovisale različitost i drugačija mišljenja. „Volela sam da proveravam svoje strpljenje tokom diskusija, da slušam i pustim druge da pričaju. Takođe mi se dopalo što sam mogla da upoznam tako puno mladih ljudi iz različitih zajednica. Ali na kraju, želela bih da vidim, da više mladih ljudi iz različitih gradova i opština, ne samo iz gnjilnaskog regiona, učestvuje u sličnim aktivnostima.“
Planiranje bolje budućnosti
Upravo je ovo rezultat kojem se Nikola nadao, spremnost mladih osoba da nauče nove stvari, da se druže, otvoreno iskazuju mišljenja i iznose predloge kako poboljšati odnose između zajednica na Kosovu. Njegova dalja obaveza jeste da prenese predloge prikupljene tokom ovog kampa i pozove opštine da na njima baziraju svoje aktivnosti.
„Ovde smo čuli neke konstruktivne predloge, i nadam se da će se oni ostvariti u budućnosti,“ – dodao je on. Predlozi uključuju zajedničke sportske aktivnosti, kurseve jezika, omladinske debate i dalja druženja. „Ukoliko je ovo ono što mlade osobe vide kao način da se poboljšaju odnosi, mi smo spremni da ih podržimo. Institucije, takođe treba da urade svoj deo,“ – zaključio je Nikola.
Što se njih tiče, Blerina, Valdete i Luka veruju da je bolja budućnost moguća. Potrebno je puno posvećenosti da bi se to postiglo, ali su sigurni da će se ona jednog dana i desiti, ukoliko budu nastavili da sarađuju i zajedno rade kao što su to činili i tokom kampa.