Učenici koje je obučavao OEBS uče svoje vršnjake o pravima dece
Diar Ramadani, ima četrnaest godina i vrši poslednje pripreme pre početka predavanja o pravima dece kojem će prisustvovati oko tridesetak učenika Srednje škole Mehmet Isai u Gnjilanu. Predavanje je održano 24. februara 2014. godine.
Pre samo nekoliko meseci, Diar je bio deo grupe koju je činilo 15 učenika iz pet različitih škola iz njegovog grada, a koji su pohađali radionicu koju je organizovala Misija OEBS-a na Kosovu. Radionica je bila posvećena međunarodnim standardima ljudskih prava i pravnom okviru na Kosovu, sa posebnim osvrtom na prava dece.
„Radionica koju smo organizovali u novembru prošle godine bila je jedna od naših aktivnosti namenjenih unapređenju prava dece,“ - ističe Maryse Chureau službenica Misije OEBS-a na Kosovu. „Zajedno sa nevladinom organizacijom Omladinski centar koja nam se obratila kako bismo im pomogli da pojačaju informisanost dece o njihovom pravima, mi smo obučili učenike, organizovali debate, a učesnici su crtali crteže koji su prikazivali njihovo razumevanje ljudskih prava,“ – dodaje ona.
Širiti znanje
Chureaova dalje dodaje da su učesnici radionice pokazali snažnu posvećenost ovom pitanju i izrazili interesovanja za daljim predavanjima kako bi bili u mogućnosti da ono što su naučili prenesu svojim vršnjacima.
Nekoliko meseci kasnije kao rezultat toga, uz podršku Omladinskog centra i Misije OEBS-a na Kosovu, oni su u periodu od 18. do 24. februara organizovali pet događaja u svojim školama i predstavili delove Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Na tim događajima učestvovalo je oko 150 dece.
„Deca su različita, ali imaju ista prava,“ – govorio je Diar prisutnima na svom završnom predavanju. „Konvencija ističe da deca treba da imaju jednake mogućnosti i da ne smeju da budu diskriminisana. Svi mi danas prisutni možemo da učinimo nešto humano, pomognemo našim prijateljima u nevolji, i da ne diskriminišemo nikoga na osnovu nacionalne, verske i rodne pripadnosti.“
Tekuća diskriminacija na osnovu starosne dobi za koju Diar i njegovi vršnjaci kažu da je redovno trpe naterala ga je da pristupi prvoj radionici i založi se za dodatna predavanja.
„Naše društvo u suštini krši prava dece,“ – ističe on. „I to se dešava svuda, u školi, u porodici, na ulici,“ – potvrđuje Alore Hyseni, jedna od predavača. „Odlučila sam da proučavam prava dece i jačam informisanost po ovom pitanju jer sam svedok njihovog kršenja gotovo svakodnevno,“ – dodaje ona.
Izazovi nas čine snažnijim
Premda Diar i Alora ističu da njihove porodice poštuju njihova prava i mišljenje i u potpunosti ih podržavaju u njihovim aktivnosti, u ostalim mestima to nije slučaj. Tokom ranije debate, koju je organizovao Omladinski centar, a na kojoj su učestvovali učenici i direktori škola, Diar je na sopstvenoj koži osetio šta znači biti diskriminisan.
„Direktor mi nije dozvolio da govorim, zato što mu se nije dopalo ono što sam govorio. Mislio je da ako je stariji i direktor da ima prava da me ućutka, ali zauzvrat to me je učinilo još aktivnijim i prijavio sam se za radionicu i insistirao na potrebi da se organizuju dodatna predavanja,“ – kaže on.
Učenici koji su učestvovali na ovom predavanju imali su slične zabrinutosti. Kršenja se dešavaju, i ovo predavanje pomoći će nam da ih lakše prepoznamo i podignemo svoj glas,“ – ističe Kaltrina Syla, učenica srednje škole. „Ovo je takođe pobudilo našu radoznalost da čitamo o konvenciji i ostalim sredstvima koja štite prava dece,“ – dodaje ona.
Ići napred
Diar ima dalje planove, da postane član Omladinskog centra i da nastavi da širi informisanost o ljudskim pravima i pravima dece.
„Ljudi treba da budu upoznati sa ljudskim pravima uopšteno, a naročito sa pravima dece, ne samo moji vršnjaci već i odrasli,“ – kaže on. „Na primer ljudi koji su stariji od 30 godina i koji nisu imali priliku da se upoznaju sa pravima dece treba da imaju mogućnost da shvate da niko nema prava da krši prava koja meni pripadaju,“ – zaključuje Diar.
Luljeta Ismaili iz Omladinskog centra kaže da su oni veoma srećni zbog entuzijazma učenika da znanje prenesu što dalje mogu.
„Oni su želeli da sami to urade, ali za svaki slučaj imali su našu podršku,“ – kaže ona. „Zajedno sa predstavnicima OEBS-a bili smo prisutni na svim predavanjima kako bismo im pokazali našu podršku i bili smo veoma srećni zbog toga što su odradili dobar posao.“